Kada se približi šesti mesec i trenutak za uvođenje nemlečne ishrane, jedno od prvih i najčešćih pitanja koje roditelji postavljaju jeste: „Koja je prva hrana za bebu?“
Vrlo često se očekuje jedan tačan odgovor, jedna namirnica sa kojom „mora“ da se počne. Dugo je ovo bio pirinač, odnosno pirinčana kaša.
Razlog za ovo je bio taj što je pirinač neutralnog ukusa i ‘’blaga’’ namirnica pa je kao takav bio navodno idealan za bebe koje počinju sa nemlečnom . Preporuke su glasile: Prvo se uvodi pirinač više dana, može se kuvati na vodi ili majčinom mleko, potom kukuruzna kaša, posle toga mora povrće, onda voće i tek na kraju meso.
Međutim, u savremenim preporukama za ishranu beba ne postoji univerzalna prva hrana. Ne samo da ne postoji jedna idealna namirnica za početak, već je potpuno opovrgnuto da to treba da bude baš pirinač. Pirinač sadrži više arsena (koji može biti toksičan) u odnosu na druge namirnice, a bebe unose više hrane po kilogramu telesne mase nego odrasli, te unos arsena može biti preveliki za njih – pogotovo ukoliko više dana insistiramo na tome da jedu samo pirinač. Svakako, pirinač može biti deo bebine ishrane ali ne mora nužno biti prva namirnica.
U trenutku kada beba pokazuje znake spremnosti za nemlečnu ishranu važno je ponuditi hranu, ali nije toliko važno šta je prva namirnica. Dalje u tekstu ću dati predlog šta sve možeš ponuditi u prvim danima.
Šta je važnije od same namirnice?
Do tog perioda (6 meseci) majčino mleko/ formula pokriva većinu nutritivnih potreba bebe. Međutim, oko šestog meseca dolazi do postepenog pražnjenja zaliha gvožđa koje je beba imala iz trudnoće, a istovremeno se povećavaju potrebe organizma za ovim važnim mikronutrijentom.
Zato se u periodu početka nemlečne ishrane poseban naglasak stavlja upravo na namirnice koje su dobar izvor gvožđa.
To su pre svega:
- meso (govedina, junetina, piletina, ćuretina),
- riba,
- jaja,
- mahunarke (sočivo, pasulj, leblebije),
- kao i žitarice obogaćene gvožđem.
Drugim rečima, prva hrana za bebu ne mora da bude voće ili povrće.
Sasvim je u redu da među prvim obrocima budu i namirnice koje sadrže gvožđe, jer na taj način podržavamo potrebe organizma u ovom osetljivom periodu rasta i razvoja.
To su upravo ove gore navedene namirnice, iako nisu one koje ti prve padnu na pamet kada pomisliš na početak hranjenja bebe, zar ne?
Većina namirnica je dozvoljena već od 6. meseca
Jedna od velikih zabluda koja se i dalje često pojavljuje jeste da postoje stroge tabele po mesecima, šta sme u šestom, sedmom, osmom ili devetom mesecu.
U realnosti, hrana je samo to – hrana – i većina namirnica može da se uvodi već od šestog meseca. Naravno, uz poštovanje bezbedne pripreme hrane, prilagođene teksture i oblika.
Ne postoji potreba da se čeka određeni mesec za uvođenje pojedinih grupa namirnica, niti da se prati fiksni redosled tipa: prvo povrće, pa voće, pa meso, pa žitarice.
Zašto tabele?
Roditelji često traže sigurnost u tabelama i spiskovima, jer im to daje osećaj kontrole ili organizacije i ovo je sasvim u redu. Kao mama, razumem da nam kada prvi put uvodimo hranu treba nešto čime ćemo da se vodimo. Ali ne treba striktno da se vodiš samo tabelom.
Naravno da nećeš kao prvu namirnicu dati luk ili grašak, ali čak i da to uradiš ništa specijalno se neće desiti. Beba može napraviti grimasu kako na luk tako i na brokoli ili kiseliju krušku, a mahunarke ne nadimaju samo u 7. mesecu, nadimaju i kada smo odrasli pa to ne znači da ih nećemo jesti, jel tako?
Zato u praksi ne mora i ne treba da postoji strogo propisan redosled namirnica. Ono čime se možeš voditi kada počinješ sa nemlečnom jeste:
- Šta je u sezoni,
- Šta inače jedete kao porodica,
- Da li je namirnica bogata gvožđem,
- Raznovrsnost namirnica,
- Uvođenje alergena…
Koja je onda prva hrana za bebu?
Najkraći i najtačniji odgovor bio bi – prva hrana je ona koju beba može bezbedno da jede, koja je nutritivno vredna, bogata gvožđem i ponuđena na način koji podržava bebin razvoj.
Šta sam ja prvo davala i kako sam promenila pristup kod svoje dece?
Prvo dete sam pre skoro 8 godina hranila prema istim tim strarim preporukama koje ti još uvek danas možeš čuti. Prvo sam mu dala kašu od šargarepe, potom jabuke, onda pirinač i kupovnu kukuruznu kašu i već mi tu nešto nije štimalo.
Kupovne kaše su bile slatke, a nije mi bilo ni jasno zašto su mi to preporučili kada mogu da ih skuvam i sama. Sam redosled uvođenja mi nije imao smisla i puno toga me je bunilo.
Sa drugim sinom sam krenula od domaće pripremljenih žitarica i povrća, potom smo prešli na voće. On nije želeo da bude hranjen, pa sam vrlo brzo morala da mu dajem različite komade hrane kako bi mogao da jede sam i tada sam krenula mnogo više da istražujem o samom hranjenju.
Uz novo znanje sa trećim detetom sa ipak promenila pristup. Na samom početku, u prvih par nedelja, fokusirala sam se više na veštine i kako može da uzima hranu i kašičicu, a namirnice sam menjala svakog dana. Osim toga, trudila sam se da dajem onu hranu koja sadrži gvožđe jer je ono najvažnije na početku. Tako sam u prvoj nedelji svojoj bebi ponudila avokado, bananu, piletinu, žumance, ovsenu kašu, maslinovo ulje.
Svi oni sada lepo jedu, što samo pokazuje da prvih par dana hranjenja ili davanje različite namirnice ne čini veliku razliku za ceo proces uvođenja nemlečne, tako da budi sigurna da nećeš pogrešiti. Ono gde može značiti jeste u samom ispunjavanju nutritivnih potreba i to je upravo razlog zbog kojeg sam promenila pristup.
Ako želiš da tačno znaš koje namirnice možeš nuditi od samog starta, kako da ih pripremiš, u kom obliku su bezbedne, kako da uključiš namirnice bogate gvožđem i kako da ceo proces započneš bez stresa – sve to sam sistematično objasnila u mom vodiču Bebina prva hrana.
Vodič je napravljen tako da ti daje jasnu strukturu, primere u slikama, ali bez rigidnih tabela i nepotrebnih zabrana, kako bi uvođenje hrane bilo mirno, sigurno i u skladu sa potrebama tvoje bebe.
