Izašla si iz ordinacije sa zelenim svetlom. Pedijatrica ti je rekla: „Možete polako da počnete sa nemlečnom…“
A tvoja beba ima tek četiri i po meseca.
Negde si čitala da se sa hranom počinje kasnije, negde da je šest meseci idealno vreme i sada si potpuno zbunjena.
Zašto si onda dobila preporuku da počnete već sada?
Ovo je priča gotovo svake mame.
Zato želim da ovde jasno i mirno objasnimo jednu veoma važnu stvar:
Početak nemlečne ishrane nije samo pitanje meseci, već i pitanje spremnosti bebe.
Kada se preporučuje početak nemlečne ishrane?
Dugo godina unazad, pedijatrijska praksa je često podrazumevala da se sa nemlečnom ishranom počinje već oko 4. ili 5. meseca.
Danas znamo da:
Sa nemlečnom ishranom nije preporučljivo započinjati pre navršenog četvrtog meseca, ali ni odlagati početak nakon šestog meseca.
Ovo su preporuke brojnih nacionalnih i međunarodnih zdravstvenih organizacija.
Razlozi za to su vrlo jasni.
Pre 4. meseca:
- bebin imuni sistem još nije dovoljno zreo,
- digestivni sistem nije spreman za druge namirnice osim mleka.
Sa druge strane, nakon 6. meseca:
- bebine potrebe za gvožđem značajno rastu,
- i nije preporučljivo dalje odlagati uvođenje hrane.
Međutim, uvođenje nemlečne ishrane nije važno samo zbog nutrijenata.
Oko 6. meseca beba ulazi u veoma važan razvojni period:
- razvija se žvakanje i pokreti jezika (oralna motorika),
- razvija se samostalno hranjenje (fine motorne veštine – ruke, prsti, koordinacija),
- razvija se i senzorni doživljaj hrane – dodir, miris, tekstura i ukus.
Sve to čini deo zdravog odnosa prema hrani.
Šta je još veoma važno za uvodjenje nemlečne ishrane – motorička spremnost bebe
Pored spremnosti imunog i digestivnog sistema, danas se sve više govori i o trećem važnom faktoru – da li je beba motorički spremna za hranjenje.
Ranije se često preporučivalo hranjenje u zavaljenom položaju, u nagnutim hranilicama ili čak njihalicama.
To je i bilo očekivano, jer beba od četiri meseca uglavnom ne može da sedi.
Međutim, takav položaj nije najbezbedniji za hranjenje.
Znamo koliko se bebe ponekad mogu zagrcnuti čak i mlekom, a kamoli kašastom hranom dok su u poluležećem položaju.Beba koja je bliža šestom mesecu najčešće je motorički zrelija za bezbedan početak ishrane, kako kašicama, tako i komadima hrane (baby-led weaning).
Zato je važno da pre početka nemlečne obavezno obratimo pažnju na ključne znake spremnosti:
1. Beba sedi uspravno u hranilici – ne pada unazad i ne naginje se na stranu
2. Beba ima dobru kontrolu glave i vrata
3. Beba uzima predmete i hranu rukama i prinosi ih ustima
Pored ovih glavnih znakova, često se mogu primetiti i dodatni signali – mljackanje dok vi jedete ili pokušaji da uzme hranu iz vaših ruku.
Važno je da znaš još jednu stvar.
Iako su ovo već godinama zvanične preporuke velikih stručnih organizacija, mnogi zdravstveni radnici i veliki broj materijala koje dobijamo od proizvođača hrane za bebe još uvek nisu potpuno usklađeni sa savremenim smernicama.
Zbog toga mame vrlo često dobijaju potpuno različite i kontradiktorne savete.
Da li je dojenje (ili formula) dovoljno do 6 meseci?
Da – apsolutno jeste.
Majčino mleko ili adaptirana mlečna formula u potpunosti zadovoljavaju potrebe bebe za svim važnim nutrijentima tokom prvih šest meseci života.
Nakon šestog meseca unos mleka se ne smanjuje, ali bebi su potrebni dodatni nutrijenti, posebno:
- gvožđe,
- cink,
- omega masne kiseline.
Upravo zbog toga nemlečnu ishranu nazivamo komplementarnom odnosno dodatnom ishranom.
Zašto je bolje sačekati oko 6 meseci sa uvodjenjem nemlečne ishrane?
Pošto je bebi do šest meseci mleko potpuno dovoljno, prerano uvođenje nemlečne ishrane može dovesti do:
- manjeg unosa mleka kod bebe,
- i potencijalno smanjene proizvodnje mleka kod majke.
Tokom cele prve godine života, majčino mleko ili formula su i dalje nutritivno superiorni u odnosu na čvrstu hranu.
Nemlečna hrana jeste važna, ali u tom periodu još uvek nije važnija od mleka.
Pre 6. meseca:
- beba teže vari sastojke hrane,
- motorički još nije spremna za hranjenje,
- i postoji veći rizik od zagrcnjavanja.
Još jedan važan aspekt je i način hranjenja.
Bebe mlađe od šest meseci se praktično isključivo hrane kašicama i isključivo uz pomoć odraslih.
U takvim situacijama postoji veći rizik da beba pojede više nego što joj je zaista potrebno.
Prevelika količina hrane tako rano često dovodi i do zatvora.
Razlozi zbog kojih se ne započinje ranije sa nemlečnom
Postoje situacije u kojima se nemlečna ishrana često uvodi prerano, iz pogrešnih razloga. Najčešći su:
• Zamena formule jer je „formula loša“
Često čujem da je nemlečna uvedena ranije kako bi se „izbacila formula“.
Za to zaista nema potrebe. Adaptirana formula je potpuno adekvatan izvor ishrane u prvoj godini.
• Beba slabije napreduje
Ako beba ne napreduje kako se očekuje, mnogo je važnije proveriti: da li postoje izazovi sa dojenjem, hranjenjem na flašicu, alergijama ili nekim drugim faktorima, nego jednostavno dodavati nemlečnu hranu.
• Da bi se beba navikla na hranu
Bebe koje započnu nemlečnu sa oko šest meseci imaju sasvim dovoljno vremena da se naviknu na hranu, ukuse i teksture.
• Kao rešenje za refluks
Kod nekih beba se simptomi refluksa mogu blago smanjiti nakon uvođenja nemlečne hrane, ali to ne znači da je problem zaista rešen. Gušća hrana se samo teže vraća napolje..
Mnogo je važnije pronaći pravi uzrok refluksa, pre nego što se nemlečna ishrana koristi kao „rešenje“.
Ako si zbunjena – na pravom si mestu
Ako si pred početkom nemlečne ishrane, a kontradiktorni saveti te dodatno zbunjuju, i trebaju ti jasna i proverena objašnjenja – onda si na pravom mestu.
U e-book-u Bebina prva hrana pronaći ćeš kompletan vodič za uvođenje nemlečne ishrane bez zastarelih preporuka.
Na platformi Zalogaj po zalogaj dobijaš korak po korak vođenje kroz nemlečnu, sa video lekcijama i mojom podrškom u WhatsApp grupi.
